Graz - Österreich (Austrija) 2.deo
Kao što je i Arnod Schwarzenegger u jednom od svojih najgledanijih filmova rekao I`ll be back! pa kasnije snimio nastavak filma, tako sam i ja ponovo, nakon samo par meseci, došao u Grac.
09.april 2012.
Ovoga puta u Graz sam došao autobusom. Razlog je što autobuska karta na relaciji Niš-Grac košta 50e odnosno 75e u oba pravca što je zaista iznenadjujuće kada se uzme u obzir koliku kilometražu prelazite.
Autobus je pošao u ranim jutarnjim satima iz Niša za Beograd i preko Sremske Mitrovice ušao u Hrvatsku. Ono što odmah na samom startu mogu reći o Hrvatskoj jeste da imaju izuzetno kvalitetne, jako dobro obeležene i osvetljene puteve. Čitav put kroz Hrvatsku propraćen je novim, svetlećim, saobraćajnim znacima, koji su izradjeni od LED dioda i za vozače je to od velikog značaja u gotovo svim vremenskim uslovima. Pored toga maksimalna dozvoljena brzina kretanja na auto-putu je 130Km/h što dovoljno govori o kvalitetu istog. U Hrvatskoj možete plaćati u eurima iako Hrvati još uvek koriste kune kao platežno sredstvo, u prodavnicama i restoranima su jako kulturni i zaista sve one predrasude koje nažalost možete čuti u našoj zemlji ZABORAVITE!
Dalje smo se kretali kroz Ivanić grad i Zagreb do Ptuja. Nažalost sve vreme kretali smo se auto-putem te stoga nijedan od ovih gradova nisam mogao nešto detaljnije videti. Odatle smo ušli u Sloveniju i krenuli ka Mariboru.
Ovaj grad me je prijatno iznenadio na osnovu onoga što sam mogao videti iz autobusa te sam stoga Maribor dodao na listu gradova koje ću obići uskoro. Najveći utisak na mene je ostavila velelpna Franciskanska crkva pored koje se nalazi autobuska stanica. Iako sam želeo da na trenutak ostanem ovde i obidjem Maribor, morao sam nastaviti dalje i u kasnim popodnevnim satima stigao sam na bahnof (železničku i autobusku stanicu) u Gracu.
Dalje smo se kretali kroz Ivanić grad i Zagreb do Ptuja. Nažalost sve vreme kretali smo se auto-putem te stoga nijedan od ovih gradova nisam mogao nešto detaljnije videti. Odatle smo ušli u Sloveniju i krenuli ka Mariboru.
Ovaj grad me je prijatno iznenadio na osnovu onoga što sam mogao videti iz autobusa te sam stoga Maribor dodao na listu gradova koje ću obići uskoro. Najveći utisak na mene je ostavila velelpna Franciskanska crkva pored koje se nalazi autobuska stanica. Iako sam želeo da na trenutak ostanem ovde i obidjem Maribor, morao sam nastaviti dalje i u kasnim popodnevnim satima stigao sam na bahnof (železničku i autobusku stanicu) u Gracu.
 |
| Franciskanska crkva - Maribor |
Ono najosnonije što morate da znate o ovom gradu sam Vam već rekao u prvom delu priče. Unapred ću vam reći da sam i ovog puta obišao sve one destinacije iz predhodne priče, jer prosto ne možete da budete u Gracu a da to sve ne doživite iznova i stoga sam odlučio da vas na kraju priče počastim jednom video-foto galerijom sa fotografijama Graca u proleće. Tada je sve drugačije, sve je nekako oživelo.
Obilazak sam počeo od naselja Schiller platz. Schiller platz je deo Graca u kome žive najbogatiji, jer je zahvaljujući svom autentičnom stilu arihitekture uspeo da zadrži prvobitne oblike gradnje i time privuče elitu i imućnije stanovnike. Smešten je na periferiji grada koju krase prelepi parkovi, gradska hala (Graze messe) i stotine uskih ulica sa čijih strana se prostiru neke od najstarijih kuća u Gracu.
Zbog svog dizajna i originalnosti za ovakvu kuću Vam treba i po nekoliko stotina hiljada eura, iako ove kuće poseduju svega nekoliko stotina kvadrata (max 300). Ako ih malo bolje pogledate shvatićete da sve imaju drvene, terase, roletne i stolariju, što je nekada bilo tipično za Austriju. Nažalost nisam mogao da vidim da li je i enterijer u autentičnom stilu ali svakako eksterijer ostavlja bez daha.
Ono
što je meni takodje bilo neverovatno je to da sam pored jedne ovakve
kuće ugledao i za Srbiju možda tradicionalni, ali nikako i za Ausriju, reno
IV. I moram da priznam da me je ovo baš nasmejalo. Ovo predstavlja još jedan dokaz da Austrijanci uživaju u starinama.
Tako fotografišući ove prelepe kućice primetio sam da se na samo par stotina metara od Schiller platza vidi kula neke jako visoke gradjevine. Pošao sam ka kuli da vidim o čemu se radi i odjednom ugledao nešto što po veličini jedino mogu da uporedim sa hramom Aleksandra Nevskog u Sofiji ili hramom Svetog Save u Beogradu. Naime hram Aleksandra Nevskog je visok 46m a hram Svetog Save 82m. Medjutim Herz-Jesu-Kirche je visoka neverovatnih 109,6m. Što je ujedno i najviša verska gradjevina koju sam ja u životu video.
Herz Jesu Kirche ili u prevodu crkva Isusovog srca odnosno parohija je Rimo-katolička crkva izgradjena u stilu cigle u gradskoj oblasti Sveti Leonard u Gracu. Crkva je gradjena od 1881. do 1887. godine i poseduje treći toranj po veličini u Austriji odmah posle bečkog tornja u Štefansdomu i katedrale Svete Marije u Lincu, i ubraja se u najznačajnije gradjevine u republici Štajarskoj.
Ono što je jako zanimljivo je to da je crkva trebala da bude episkopski centar u tada brzorastućem naselju Sveti Leonard a ujedno i da predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika obožavanja crkve Isusovog srca.
Posle dugih diskusija oko gradnje, jos od 1875. godine odlučeno je da crkva ne može biti gradjena u stilu bečke zaveštajne crkve zbog obimnih troškova, te je stoga odluka pala na novogotski stil gradnje od cigli po primeru severno nemačkih crkvi u gotskom stilu. Za glavnog arhitektu je postavljen Georg von Hauberrisser iz Graca, arhitekta minhenske gradske skupštine. 1881. godine je postavljen kamen temeljac, 1885. se slavilo postavljanje krova a 1887. završetak izgradnje tornja. 5og juna 1891.
je crkva osvetštana a tek 10og oktobra 1902. podignuta na episkopsku
crkvu. Da bi 2004. i 2005. crkva dobila izrazito veliku restouraciju na
spoljašnjem izgledu.
Crkva se sastoji iz dva sprata, donjeg koji se otvara prema parku koji okružuje crkvu i gornjeg u kome se nalazi oltar. Da bi se dobio slobodan pogled na oltar za veliki broj vernika crkva je napravljena kao povorka-crkva sa straničnim kapelama, bezpotpornom unutrašnjošću i stubovima koji su intrigirani u najvišem brodskom zidu. Ogroman prostor krase šareni prozori i zidne ikone. Ukupni dominantni utisak u unutrašnjosti nastao je činjenicom da je arhitekta Hauberrisser svaki detalj u crkvi i najsitniji ukras sam, ručno oblikovao i da je ta unutrašnjost ostala očuvana do danas. Takoreći netaknuta!
USKORO:
Nastavak ove priče, a u nastavku, Pfarrkirche hl. Jakob u mestu Thal, putopis iz rodnog mesta Arnolda Schwarzeneggera, njegova rodna kuća, golf teren...i potom ubrzo nova prica, Graz - treći deo.
Izvinite što malo kasnim sa objavljivanjem priča.
Hvala Vam!
Nikola
Obilazak sam počeo od naselja Schiller platz. Schiller platz je deo Graca u kome žive najbogatiji, jer je zahvaljujući svom autentičnom stilu arihitekture uspeo da zadrži prvobitne oblike gradnje i time privuče elitu i imućnije stanovnike. Smešten je na periferiji grada koju krase prelepi parkovi, gradska hala (Graze messe) i stotine uskih ulica sa čijih strana se prostiru neke od najstarijih kuća u Gracu.
Zbog svog dizajna i originalnosti za ovakvu kuću Vam treba i po nekoliko stotina hiljada eura, iako ove kuće poseduju svega nekoliko stotina kvadrata (max 300). Ako ih malo bolje pogledate shvatićete da sve imaju drvene, terase, roletne i stolariju, što je nekada bilo tipično za Austriju. Nažalost nisam mogao da vidim da li je i enterijer u autentičnom stilu ali svakako eksterijer ostavlja bez daha.
Tako fotografišući ove prelepe kućice primetio sam da se na samo par stotina metara od Schiller platza vidi kula neke jako visoke gradjevine. Pošao sam ka kuli da vidim o čemu se radi i odjednom ugledao nešto što po veličini jedino mogu da uporedim sa hramom Aleksandra Nevskog u Sofiji ili hramom Svetog Save u Beogradu. Naime hram Aleksandra Nevskog je visok 46m a hram Svetog Save 82m. Medjutim Herz-Jesu-Kirche je visoka neverovatnih 109,6m. Što je ujedno i najviša verska gradjevina koju sam ja u životu video.
 |
| Najviša kula Herz Jesu Kirche koja se vidi iz većeg dela Graza |
Ono što je jako zanimljivo je to da je crkva trebala da bude episkopski centar u tada brzorastućem naselju Sveti Leonard a ujedno i da predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika obožavanja crkve Isusovog srca.
 |
| Herz Jesu Kirche |
 |
| Restouracija stubova od kamena |
Crkva se sastoji iz dva sprata, donjeg koji se otvara prema parku koji okružuje crkvu i gornjeg u kome se nalazi oltar. Da bi se dobio slobodan pogled na oltar za veliki broj vernika crkva je napravljena kao povorka-crkva sa straničnim kapelama, bezpotpornom unutrašnjošću i stubovima koji su intrigirani u najvišem brodskom zidu. Ogroman prostor krase šareni prozori i zidne ikone. Ukupni dominantni utisak u unutrašnjosti nastao je činjenicom da je arhitekta Hauberrisser svaki detalj u crkvi i najsitniji ukras sam, ručno oblikovao i da je ta unutrašnjost ostala očuvana do danas. Takoreći netaknuta!
USKORO:
Nastavak ove priče, a u nastavku, Pfarrkirche hl. Jakob u mestu Thal, putopis iz rodnog mesta Arnolda Schwarzeneggera, njegova rodna kuća, golf teren...i potom ubrzo nova prica, Graz - treći deo.
Izvinite što malo kasnim sa objavljivanjem priča.
Hvala Vam!
Nikola
