Grčka - Seres i Kavala

Grčka - Seres, Kavala 20.04 - 23.04.2012

Odmor u Seresu :)

               20.04.2012. Posle skoro 12 sati putovanja iz Graca, preko Maribora, Zagreba, Ivanić grada, Šida i Beograda stigao sam u Niš. Stigao sam već vidno umoran ali srećan i zadovoljan jer sam po drugi put tada, kasnije vec treći, u 2012oj godini, posetio po meni najlepši grad Austrije, Grac. O njemu ću vam pricati kasnije jer imam toliko toga da kazem. Bilo je oko 9h ujutru a znao sam da me već večeras, istog dana čeka još dodatnih 600-650Km puta. Malo sam se odmorio i već oko 23h, sa svojim prijateljima i devojkom, krenuo za Pirot, Dimitrovgrad, Sofiju, Seres i konačno Kavalu.

Katlička crkva u Seresu

Pogadjate već, Seres i Kavala su dva prelepa Grčka gradica. U Seres smo stigli oko 9h ujutru jer smo usput stajali i odmarali u Sofiji. Na prvi pogled Seres je jedan tipičan Grčki gradić, uske ulice, prepune parkiranih automobila, isprepletane motoristima koji ne postujući pravila saobraćaja na svojim vespama špartaju gradom. Bilo je jako teško naći slobodan parking, iako se ovde parking mesto ne naplaćuje. Kada smo se konačno parkirali pošli smo u obilazak Seresa, da vidimo sta to ovaj Grčki gradić, usko vezan za srpsku istoriju nudi.

Nacionalna banka

Seres je grad u periferiji Središnja Makedonija na severoistoku Grčke. Smesten je u plodnoj ravnici korita reke Strume koja je dosta daleko od grada, 24Km. Grad ima oko 55 000 stanovnika i zaista bogatu istoriju. Nastao je u VI veku p.n.e. A o istoriji ovog grada mnogo toga možete pročitati i na internetu, ali ono za nas bitno je to da je on bio prestonica Cara Dušana gde je i donešen Dušanov zakonik.

Fontane u centru grada

                                                                  Ono što sigurno trebate posetiti ako se nadjete ovde jeste crkva “Iepos Naos Timiov Stavpov “ nažalost ja ne znam prevod ovih grckih reči, odnosno ime crkve, takodje grad poseduje prelepo uredjen park u samom centru, arheološki muzej u kome je ulaz besplatan… To je ono sto smo mi posetili jer smo se ovde zadržali prvenstveno zbog doručka i malo odmora. 

Arheološki muzej u Seresu

         


 Odatle smo nastavili dalje put Kavale. Prelepi predeli ovog dela Grčke su se smenjivali i mi smo naprosto uživali u njima. Prelepa boja neba, miris mora, sunce, jednosntavno osetiš da si na pravom mestu za odmor i uživanciju.

Kavala na dlanu!

U predgradje Kavale stižemo nakon samo sat-dva vožnje automobilom. Nailazimo na jedan vidikovac i prosto imamo potrebu da opet na trenutak zastanemo radi malo uživanja u predivnom pogledu, napravimo po koju fotografiju i divimo se lepotama Grčke. 
Nakon samo par minuta nastavljamo dalji put, spustamo se strmim ulicama ka moru i centru Kavale. I konačno stižemo. Sam centar Kavale nas je sve ostavio bez daha. Sada znamo zašto za ovaj grad kažu da sa pučine izgleda kao ogromna pamučna pahulja. Kuda god pogledamo smenjuju se nebesko plava boja neba, tamna boja mora i izrazito bele fasade. Dok su naši prijatelji bili okupirani pronalaženjem adekvatnog smeštaja, Tamara, moja devojka, i ja nismo odoleli brilijantnim specijalitetima Grčke kuhinje i odmah smo pronašli restoran na samoj obali mora i poručili specijalitet kuće. Ono što  sigurno morate probati jeste takozvani "Ljubavni gril sa pomfritom" uz neku čašu "Chardonnay-a".

Ljubavni gril sa pomfritom :)

Punih stomaka sa osmehom na licu krenuli smo ka hotelu koji su za sve nas odabrali naši prijatelji Dokman, Dejan i Peca. Hotel Akropolis, koji je ujedno i moja preporuka ukoliko vam smeštaj bude bio potreban ovde, je zaista predivan. Vlasnica hotela, Athina Micropoly, sa kojom smo se nešto kasnije i sprijateljili, nam je pokazala put do naših soba sa prelepim pogledom na luku i more. Tu smo se zadržali na kratko i odmah požurili u dalji obilazak grada, da vidimo šta to Kavala nudi.

Athina i mi. Zadovoljstvo je poznavati Athinu.

Kavala se nalazi na severnoj obali Orfanski zaliv, dela Egejskog mora. Grad se, iako na samo 53m nad. visine, nalazi na brdovitom terenu a središte grada smešteno je na kamenitom poluostrvu Panagija. Iznad grada pružaju se padine planine Lekani. Grad je osnovan od strane naseljenika sa ostrva Paros u VI veku p.n.e. pod imenom Napolis što u prevodu znači Novi grad. Napolis je postao starorimski grad 168.god p.n.e. ali je zadržao naziv, da bi u vreme Vizantije bio nazvan Hristopolj. I baš iz tog vremena i potiče gradska tvrdjava koja je ujedno i najviša tačka Kavale. Kavala je dugo bila i pod otomanskim carstvom, 1371-1912. Tokom ovog vremenskog perioda, gradu je najlepši vremenski period bio XVI vek, kada je veliki vezir bio Ibrahim Pasa, poreklom Grk. Tada je Kavala dobila akvadukt koji sada predstavlja turističku atrakciju i pravi je biser Kavale.

Luka u Kavali

Akvadukt iz XVI veka

Mozaik ispred crkve

    

Najuže stepenice kojima sam se peo i malo blesavio

Pošto su brodovi moja velika ljubav, obilazak grada počeli smo od luke. Ne tako velika luka svakodnevno primi jedan do dva turistička broda, te stoga Kavalom svakodnevno prošeta na stotine a možda i hiljade novih turista iz svih delova sveta. Odatle smo dalje nastavili put zidina starog grada Kavale, odnosno kule. Na putu do starog grada naisli smo na prelep i jako lepo očuvan akvadukt koji je Kavala dobila jos u XVI veku. Nedaleko otadle se nalazi i crkva "Iepos Naos Apoy Nikolaoy" nadam se samo da sam ime crkve lepo napisao jer ne znam ni njeno ime, kao ni ime one crkve u Seresu. U crkvu na našu veliku žalost nismo ušli jer je bila zatvorena. Medjutim to nas nije sprečilo da je fotografišemo spolja i da uvidimo nešto jako interesantno u dvorištu te crkve. Ispred crkve je sazidan polukružni zid na kome je uradjen predivan mozaik. Nedaleko odatle nalazi se i jedna od dve dzamije, koliko ih inače ima u Kavali. Crkva je jako lepo dizajnirana i dosta podseća na naše pravoslavne crkve u Srbiji po svom spoljašnjem izgledu. U dzamiju takodje nismo ušli jer je i ona bila zatvorena kao i svi verski objekti ta dva dana koliko smo mi proveli u Kavali. Nastavili smo prolazeći kroz akvadukt da se penjemo do kule i ostataka starog grada. Sam uspon je dosta težak za ljude kojima kondicija nije jača strana te se stoga pripremite. Nama planinarima je ovo bilo kao neko zagrevanje pred uspon. Ono što nam je na putu do kule privuklo pažnju jeste to da je ovaj deo Kavale stanište velikog broja domaćih mačaka koje se ne odazivaju na one karakteristične reči kojima mi u Srbiji dozivamo mačke, mac-mac. :) Došli smo i do kule, sam ulazak na ovaj lokalitet se naplaćuje nekoliko eura. Na samom ulazu se nalazi štand sa bronim suvenirima, razglednicama i sl. Ono što ne smete propustiti ovde jeste to da udjete unutar kule i popnete se do vrha sigurno najužim stepenicama kojima ste se ikad peli. Sam izlazak na vrh kule i najvišu visinsku tačku grada pruža prelep pogled na Kavalu, more, ostrvo Tasos koje se nalazi nedaleko odatle i do koga inače možete doći lokalnim trajektom za nekoliko eura. Inače trajekt iz Kavale saobraća dva-tri puta dnevno i sve informacije o tome možete dobiti na blagajnama unutar luke. Spuštali smo se sa ovih zidina starog grada drugom stranom, suprotnom od one kojom smo došli.  Spustali smo se kombinaciom uskih kaldrmisanih ulica i stepenica i došli do još jedne jako velike crkve i dzamije. 

Pogled na Kavalu sa kule

           Tu se odprilike završio naš prvi dan u Kavali. Drugi dan Tamara, Peca i ja nismo bili raspoloženi da osvajamo vrhove planine Pangeo, dok su se Dokman i Dejan uputili tamo, oko 30Km dalje od Kavale. 

Brčkanje...

          Sutradan, Tamara i ja smo se odlučili za lagan doručak na obali Egejskog mora. Potom smo probali piće koje nikako ne smete propustiti ukoliko boravite u Grčkoj, a to je grčki OUZO ili u prevodu na naš, sprski jezik, UZO. Ovo alkoholno piće jako je slično našoj MASTICI ali ono zanimljivo je da u kombinaciji sa kockicom leda UZO menja boju iz providne u mlečno belu. Kasnije smo dan provodili šetajući plažama Kavale, obilazeći parkove, brčkajuci se u pretoplom moru za ovo doba godine i sl. Nešto kasnije smo ručali u restoranu nadomak našeg hotela i ono što je naša preporuka jesu fantastične špagete Carbonara u kombinaciji sa pršutom i slaninom i fino rashladjenim pićem. Nešto kasnije, popodne, oko 18-19h napustili smo Kavalu. Ono što ja sa sigurnošću mogu da obećam jeste VRATIĆU SE PONOVO! :)

Malo slikanja u parku ;-)

Moja Tamara malo pozira ;))

Reč autora:
Šta reći, fantastično iskustvo, puno toga novog na ovom putovanju, puno toga lepog, zanimljivog, interesantnog. Iako tada nisam osvojio unapred planirano osvajanje vrha planine Pangeo ne znači da to neću uraditi uskoro. Imam tu tradiciju i običaj da na svakom mestu nešto ostavim za drugi put, ovoga puta je to planina. Nadam se da ste uživali i da sam uspeo da vam prenesem makar delić svojih impresija o Seresu i Kavali. A uradiću uskoro i video snimak koji če to na malo drugačiji način da prezentuje.
Hvala
Adamović Nikola

Mir Božiji, Hristos se rodi!

Mir Božiji, Hristos se rodi! Srećan Božić!

          Rano ujutru, 07.januara 2013e godine, sa svojom devojkom i njenom rodjenom sestrom pošli smo put manastira Vavedenje Presvete Bogorodice.

           Manastir se nalazi u neposrednoj blizini grada Niša a do njega se može doći tako što se podje iz Niša ka Niškoj Banji, zatim produži pravo do samog izlaska na auto-put. Tu se uključuje desno u pravcu Pirota i Sofije, i na samo nekoliko stotina metara se odvaja ponovo desno preko železničke pruge i mosta i stiže se u selo Prosek. Odatle se prelaskom mosta skreće levo i ide pravo sve do table koja označava početak 'vikend naselja Prosek'. Odatle se dalje kolima ide i ponovo na prvoj i jedinoj raskrsnici  se ostaje na glavnom delu trase, odnosno polu-levo. Vozeći jos par kilometara kroz 'vikend naselje Prosek' dolazi se i do prve table koja označava jos 1Km do manastira. Odatle je već vrlo lako pronaći ovo sveto mesto koje odiše mirom i toplotom Hrisćanske vere.

          Ukoiliko se odlučite za gradski prevoz, uhvatite neki od autobusa koji idu ka Sicevu, Ostrovici, Ravnom dolu, Pirotu ili Beloj palanci. Sidjete u selo Prosek, predjete prugu i most i ispratite gore navedena uputstva.

           Ili vozom Nis-Dimitrovgrad, sidjete u selo Prosek i ispratite gore navedena uputstva.

man. Vavedenje Presvete Bogorodice

     

            Ovo je ujedno bio i moj drugi dolazak u ovaj manastir i toga jutra mi smo bili takozvani položajnici, prvi posetioci božije kuće na dan Bozića.

        Monahinja Veronika nam je otvorila kapije manastira i srdačno nas dočekala. Uvela nas je u konake i unutar konaka u kapelu gde smo se pomolili a zatim zajedno sa njom otišli i pridružili joj se na doručku u kuhinji. Potom smo ušli u manastir koji je od skora renoviran, pomolili se, upalili sveću...

Svi vi koji posetite ovaj manastir, zamolite monahinju da vam objasni priču koju slikovito govore freske unutar manastira od samog rodjenja, krštenja pa do raspeća i vaskrsenja Isusa Hrista.

      Manastir je izgradjen 1647 god. Izgradnja prvog konaka bila je 1835god. Crkva je verovatno stradala posle Niske bune 1841god a prema zapisu iz letopisa crkve ponovo je obnovljena 1875 a bi poslednju obnovu doživela 1927god. 2007god je uz blagoslov tada episkopa Niskog a sada partrijaha Irineja dogradjena priprata na samom ulazu u manastir i na taj način je sačuvan od vremena i starosti.

Ja, položajnik :)

Reč autora:

Ovaj manastir definitivno treba posetiti! Ja sam ostvario još jednu svoju želju a to je da nekada u svom životu boravim unutar prostorija manastira, u konacima. Da osetim način života monaha, i eto, iako sam jako malo vremena proveo unutar konaka u razgovoru sa monahinjom, svega nekoliko sati, uspeo sam da osetim makar delić mira i blagostanja u kome monasi žive, obeduju... 

Adamović Nikola - Adam

07.01.2013.

man. Vavedenje Presvete Bogorodice

monahinja Veronika i sestra moje devojke, Milena.

Ljubav mog života, Tamara Tami Vukić!