Graz - Österreich (Austrija) 2.deo

Graz - Österreich (Austrija) 2.deo

Kao što je i Arnod Schwarzenegger u jednom od svojih najgledanijih filmova rekao I`ll be back! pa kasnije snimio nastavak filma, tako sam i ja ponovo, nakon samo par meseci, došao u Grac.

09.april 2012.

Ovoga puta u Graz sam došao autobusom. Razlog je što autobuska karta na relaciji Niš-Grac košta 50e odnosno 75e u oba pravca što je zaista iznenadjujuće kada se uzme u obzir koliku kilometražu prelazite. 

Autobus je pošao u ranim jutarnjim satima iz Niša za Beograd i preko Sremske Mitrovice ušao u Hrvatsku. Ono što odmah na samom startu mogu reći o Hrvatskoj jeste da imaju izuzetno kvalitetne, jako dobro obeležene i osvetljene puteve. Čitav put kroz Hrvatsku propraćen je novim, svetlećim, saobraćajnim znacima, koji su izradjeni od LED dioda i za vozače je to od velikog značaja u gotovo svim vremenskim uslovima. Pored toga maksimalna dozvoljena brzina kretanja na auto-putu je 130Km/h što dovoljno govori o kvalitetu istog. U Hrvatskoj možete plaćati u eurima iako Hrvati još uvek koriste kune kao platežno sredstvo, u prodavnicama i restoranima su jako kulturni i zaista sve one predrasude koje nažalost možete čuti u našoj zemlji ZABORAVITE!
Dalje smo se kretali kroz Ivanić grad i Zagreb do Ptuja. Nažalost sve vreme kretali smo se auto-putem te stoga nijedan od ovih gradova nisam mogao nešto detaljnije videti. Odatle smo ušli u Sloveniju i krenuli ka Mariboru.
Ovaj grad me je prijatno iznenadio na osnovu onoga što sam mogao videti iz autobusa te sam stoga Maribor dodao na listu gradova koje ću obići uskoro. Najveći utisak na mene je ostavila velelpna Franciskanska crkva pored koje se nalazi autobuska stanica. Iako sam želeo da na trenutak ostanem ovde i obidjem Maribor, morao sam nastaviti dalje i u kasnim popodnevnim satima stigao sam na bahnof (železničku i autobusku stanicu) u Gracu.

Franciskanska crkva - Maribor

Ono najosnonije što morate da znate o ovom gradu sam Vam već rekao u prvom delu priče. Unapred ću vam reći da sam i ovog puta obišao sve one destinacije iz predhodne priče, jer prosto ne možete da budete u Gracu a da to sve ne doživite iznova i stoga sam odlučio da vas na kraju priče počastim jednom video-foto galerijom sa fotografijama Graca u proleće. Tada je sve drugačije, sve je nekako oživelo.
Obilazak sam počeo od naselja Schiller platz. Schiller platz je deo Graca u kome žive najbogatiji, jer je zahvaljujući svom autentičnom stilu arihitekture uspeo da zadrži prvobitne oblike gradnje i time privuče elitu i imućnije stanovnike. Smešten je na periferiji grada koju krase prelepi parkovi, gradska hala (Graze messe) i stotine uskih ulica sa čijih strana se prostiru neke od najstarijih kuća u Gracu.

Zbog svog dizajna i originalnosti za ovakvu kuću Vam treba i po nekoliko stotina hiljada eura, iako ove kuće poseduju svega nekoliko stotina kvadrata (max 300). Ako ih malo bolje pogledate shvatićete da sve imaju drvene, terase, roletne i stolariju, što je nekada bilo tipično za Austriju. Nažalost nisam mogao da vidim da li je i enterijer u autentičnom stilu ali svakako eksterijer ostavlja bez daha.

Ono što je meni takodje bilo neverovatno je to da sam pored jedne ovakve kuće ugledao i za Srbiju možda tradicionalni, ali nikako i za Ausriju, reno IV. I moram da priznam da me je ovo baš nasmejalo. Ovo predstavlja još jedan dokaz da Austrijanci uživaju u starinama.






Tako fotografišući ove prelepe kućice primetio sam da se na samo par stotina metara od Schiller platza vidi kula neke jako visoke gradjevine. Pošao sam ka kuli da vidim o čemu se radi i odjednom ugledao nešto što po veličini jedino mogu da uporedim sa hramom Aleksandra Nevskog u Sofiji ili hramom Svetog Save u Beogradu. Naime hram Aleksandra Nevskog je visok 46m a hram Svetog Save 82m. Medjutim Herz-Jesu-Kirche je visoka neverovatnih 109,6m. Što je ujedno i najviša verska gradjevina koju sam ja u životu video.

Najviša kula Herz Jesu Kirche koja se vidi iz većeg dela Graza

Herz Jesu Kirche ili u prevodu crkva Isusovog srca odnosno parohija je Rimo-katolička crkva izgradjena u stilu cigle u gradskoj oblasti Sveti Leonard u Gracu. Crkva je gradjena od 1881. do 1887. godine i poseduje treći toranj po veličini u Austriji odmah posle bečkog tornja u Štefansdomu i katedrale Svete Marije u Lincu, i ubraja se u najznačajnije gradjevine u republici Štajarskoj. 
Ono što je jako zanimljivo je to da je crkva trebala da bude episkopski centar u tada brzorastućem naselju Sveti Leonard a ujedno i da predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika obožavanja crkve Isusovog srca.

Herz Jesu Kirche

Posle dugih diskusija oko gradnje, jos od 1875. godine odlučeno je da crkva ne može biti gradjena u stilu bečke zaveštajne crkve zbog obimnih troškova, te je stoga odluka pala na novogotski stil gradnje od cigli po primeru severno nemačkih crkvi u gotskom stilu. Za glavnog arhitektu je postavljen Georg von Hauberrisser iz Graca, arhitekta minhenske gradske skupštine. 1881. godine je postavljen kamen temeljac, 1885. se slavilo postavljanje krova a 1887. završetak izgradnje tornja. 5og juna 1891. je crkva osvetštana a tek 10og oktobra 1902. podignuta na episkopsku crkvu. Da bi 2004. i 2005. crkva dobila izrazito veliku restouraciju na spoljašnjem izgledu.

Restouracija stubova od kamena

 

Crkva se sastoji iz dva sprata, donjeg koji se otvara prema parku koji okružuje crkvu i gornjeg u kome se nalazi oltar. Da bi se dobio slobodan pogled na oltar za veliki broj vernika crkva je napravljena kao povorka-crkva sa straničnim kapelama, bezpotpornom unutrašnjošću i stubovima koji su intrigirani u najvišem brodskom zidu. Ogroman prostor krase šareni prozori i zidne ikone. Ukupni dominantni utisak u unutrašnjosti nastao je činjenicom da je arhitekta Hauberrisser svaki detalj u crkvi i najsitniji ukras sam, ručno oblikovao i da je ta unutrašnjost ostala očuvana do danas. Takoreći netaknuta! 

 USKORO:
Nastavak ove priče, a u nastavku, Pfarrkirche hl. Jakob u mestu Thal, putopis iz rodnog mesta Arnolda Schwarzeneggera, njegova rodna kuća, golf teren...i potom ubrzo nova prica, Graz - treći deo.
Izvinite što malo kasnim sa objavljivanjem priča. 
Hvala Vam!
Nikola 

Graz - Österreich (Austrija) 1.deo

Graz - Österreich (Austrija) 1.deo

                Da je za mene 2012a godina bila i više nego uspešna govore mnogobrojni osvojeni planinski vrhovi, pečati u pasošu, fotografije, razglednice... Samo Austriju sam posetio tri puta u toj godini i redom ću vam opisati moja putovanja u ovu zemlju i moje utiske, impresije, iskustva.

Moj otac radi u Austriji odnosno u Gracu već više od dvadeset godina te sam stoga imao besplatan smestaj, hranu i ostalo, što je i logično. :)

                Za sam početak priče ispričaću vam nešto što morate da znate o Gracu i Štajerskom delu Austrije. Grac je drugi grad po veličini u Austriji i glavni grad austrijske savezne pokrajine Štajerske. Smešten je na reci Muri koja je nekada bila značajni privredni faktor. Nalazi se na svega 70ak Km od slovenskog grada Maribora. 

             Kada kažete Grac ono što Vas prvo podseća na ovaj grad jeste deo života koji su naši najpoznatiji naučnici proveli ovde studirajući. Setimo se da je Vuk Karadzić boravio u Gracu i Beču. Nikola Tesla je studirao na tehničkom univerzitetu u Gracu i bio jedan od najboljih studenata, sve dok se posle završene prve godine studiranja u Gracu nije posvadjao sa profesorom tog fakulteta jer se ovaj nije slagao sa Teslinim idejama. Zatim Ivo Andrić koji je studirao slovensku književnost na fiozofskim fakultetima u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu u kome je i odbranio svoju doktorsku disertaciju. Takodje ono što je još zanimljivo jeste da je poznati holivudski glumac, nekada bodibilder a do skora i guverner Kalifornije, Arnold Schwarzenegger, rodjen takodje u Gracu 30.07.1947. gde je živeo do svoje 20e godine. Inače ne mogu a da Vam ne napomenem da obožavam ovog čoveka koji ima zavidnu biografiju i koji je toliko toga lepog učinio za Grac, ali o tome ćemo nešto kasnije. Pa da počnemo.
1.Deo

07.01.2012

              U ranim jutarnjim, Božićnim, satima otac i ja smo seli u automobil i polako pošli put Graca. U samom startu smo se odlučili da idemo preko Madjarske. Te smo tako počevši od Zaječara preko Paraćina, Beograda, Novog Sada i Subotice stigli i u prvi madjarski grad, Szeged. Ono što me je odmah oduševilo jesu izuzetno čisti i jako kvalitetni putevi, čisti bedemi pokraj puta i jako, jako kulturne autobuske stanice koje podsećaju na male kućice od drveta sa velikim prozorom iz koga će te jasno videti vaš autobus i u lošim vremensim uslovima (kiša, sneg, smetovi) ćete ostati suvi i pristojni. Vozeći se kroz Madjarsku možete bez ikakve navigacije ukoliko znate do kog grada idete, jer su im saobraćani znaci jako uredno i često postavljani. Dalje smo prolazili kroz Baju i Szekszard, Dunajvaroš, Szekesfehervar, Vesprem i konačno Grac. Ne mogu da nastavim dalje a da vam ne kažem da je za mene Vesprem najlepši madjarski grad. Tu smo kupili malo madjarskih specijaliteta poput vina, suvog mesa, turšije i sl. i nastavili do Grac-a.

               Grac, na prvi pogled veliki grad sa jako lepim i čistim ulicama, urednim parkovima i mnogo katoličkih crkvi. Svoj obilazak grada započeo sam svakako od centra grada ili Hauptplatz-a. Centar Graca je isprepletan tramvajskim, trolejbuskim i autobuskim linijama. U centru je glavna ulica koja nosi istoimeni naziv i u kojoj su smešteni brojne prodavnice, butici, restorani i nekoliko jako značajnih crkvi i verskih objekata, sve naravno u autentičnom zapadno evropskom stilu gradnje. Tu su još i gradski parlament i brojne druge socijalno-političke ustanove.

Centar Graca - Hauptplatz

Gradski parlament na Hauptplatzu

Hauptplatz je izgrađen još u srednjem veku i otada je središte života u Gracu. Osim prekrasne većnice ili gradskog parlamenta, gradom dominira i fontana sa spomenikom nadvojvodi Ivanu ili štajarskom princu kako su ga često zvali. Okružen je sa četiri žene koje simbolizuju četiri reke, Muru, Dravu, Enns i Sann.

Fontana i spomenik nadvojvodi Ivanu

 Zanimljivo je i to da je Hauptplatz bio korišćen i za služenje kazni, bolje rečeno - Javno sramoćenje. U tom dobu bi ljude zarad i najsitnijih prekršaja zaključali u kavez ili ih terali da jašu -drvenog magarca- i takvo se sramoćenje sprovodilo sve do kraja XVIII veka.

 Kroz sam centar grada protiče reka Mura na kojoj su dosetljivi austrijanci izgradili najpoznatiji kafić na vodi u Evropi i napravili od toga pravu turističku atrakciju-Murinsel. Kafić je izgradjen u čast proglašenja Graca za grad kulture. Do kafića se može doći i sa leve, tradicionalne obale na kojoj dominira Schlossberg i desne obale Mure na kojoj dominira savremeni Kunsthaus. Kafić je sav od čelika i stakla i podseća na poluotvorenu školjku. Ovo ostrvo je u početku bilo privremeno i postojala je odluka da se 2003.god. proda, medjutim meštani su ga jako zavoleli i izglasano je da ostane usidreno u Gracu gde je i nastalo. Pogotovo je interesantno ako ga posmatrate noću kada svetli u raznoraznim bojama. Ono što ću vam odmah reći jeste to da kafić nije skup i da sa zadovoljstvom mozete sedeti unutra i posmatrati Grac. 

Kafić na reci Mur - Murinsel

Murinsel noću

Na samo par minuta od Hauptplatza nalazi se i Jakominiplatz. Ako sam rekao da je centar Graca isprepletan tramvajima, autobusima i šinobusima onda ću za Jakominiplatz reći da je centar svih gradskih prevoza. Ukoliko vam je potreban gradski prevoz sigurno je da će te doći na Jakominiplatz i nećete pogrešiti jer se sav gradski prevoz ovde završava i počinje. Ovde možete posetiti i neke jako ne-karakteristične prodavnice i restorane koji nekako odskaču od onih koji su karakteristični za Austriju. To su razne kineske radnje, 1e shop ili na namačkom (Aine euro šop), gde možete kupiti jako kvalitetne ramove za slike, notese, mirišljave svećice, futrole za mobilne telefone i sl. za samo 1e, McDonalds i druge.

Jakominiplatz

Ono što je takodje jako blizu Jakominiplatza a još bliže Hauptplatzu jeste Schlossberg. Schlossberg je tvrdjava ili kako neki vole da kažu, dvorac, na istoimenom brdu koje se uzdiže u samom centru Graca. Svakako da predstavlja jednu od značajnijih turističkih destinacija Graca i pravo oduševljenje za turiste. Do vrha Schlossberga i same tvrdjave se može doći na četiri načina. 

-stepenicama

-stazom za pešake

-vozićem čija vožnja se naplaćuje od 1,5-2e zavisno od tipa karte

-Liftom koji nikako nije preporučljiv za klaustrofobične osobe jer prolazi kroz sredinu brda od podnožja do vrha.

Pogled na Schlossberg i stepenice koje vode do vrha

Vozić koji vodi do schlossberg-a

 Sam Schlossberg jako podseća na Petrovoradinsku tvrdjavu jer je izgradjen na brdu i sastoji se od ogromnog sata i tvrdjave. Nije ni čudo, jer su Petrovoradinsku tvrdjavu izgradili baš Austro-ugari, kao i Schlossberg. I ovde su austrijanci izgradili dva kafića koja su dosta skupa i za čiju posetu morate prethodno rezervisati telefonom svoje mesto jer su gotovo uvek puni. A takodje i jedan samouslužni i jedan luksuzni restoran. Ovde možete kupiti i brojne suvenire, razglednice, karte, mape i sl.

Ja ispred sata na schlossberg-u

Schlossberg u bukvalnom prevodu znači -Dvorac Planina- što on zaista i jeste. Ono što je jako zanimljivo je to da od svog nastanka pa sve do svog delimičnog rušenja ovaj dvorac nije nikada bio okupiran. Srušen je samo delimično i to od strane Napoleonovih snaga 1809.god. Sat na Schlossbergu ili clock tower na engleskom odnosno Uhrturm na nemačkom, je postao ikona grada. Kroz svoju istoriju malo je menjao svoj oblik jer je prvobitni Uhrturm bio sagradjen još u XIII veku da bi svoj sadašnji izgled dobio još u XVIII veku. U njemu se nalaze tri zvona. Najstarije je još iz XIII veka i otkucava sate. Drugo zvono je u prošlosti upozoravalo na požare i označavalo uzbunu. Dok je treće zvonilo tokom smaknuća a kasnije i za upozoravanje skitnica za napuštanje kompleksa radi zaključavanja.           
Tu se nalazi i bunar koji je najdublji bunar koji sam ja ikada video, dubok neverovatnih 94m. Studenti i meštani često posećuju Schlossberg jer baš ovde uspevaju da pronadju mir za čitanje, učenje kao i beg od svakodnevnih problema i obaveza. Sa prelepim parkićima i brojnim klupicama pruža pravo uživanje.

Bunar na schlossberg-u

 Odavde se vidi velelepna tvrdjava na kojoj se još uvek nalaze topovi koji su nekada štitili grad od napada.   

Tvrdjava na Schlossberg-u

 Ovaj prekrasni dvorac se može pohvaliti i velikim amfiteatrom koji danas služi kao pozornica za održavanje mnogih kulturnih skupova, manifestacija, koncerata i drugo.

Amfiteatar na Schlossberg-u

                

Od skora je Schlossberg postao jako zanimljiv i budućim bračnim parovima jer ovde mogu ovekovečiti svoju ljubav fotografijama čija pozadina je ukrašena prelepim motivima ovog lokaliteta.

Mladenci :)

Austrijanci ne bi bili ono što jesu kada ne bi napravili "jos nešto" kao izvor dodatne zarade. Te stoga oni koji uživaju posmatrajući prelep pogled na Grac koji se odavde pruža, a opet žele da zavire u neke detalje, mogu to učiniti sa ovim durbinima. Gledanje kroz ovaj durbin za samo 60sec košta 2e ali moram da priznam da vredi svaki cent jer su fantastično podešeni a isto tako i na pravom mestu postavljeni.

Doduše durbini su malo nepristupačni za visoke ljude poput mene. Hehe

Topovi koji su svojevremeno štitili grad

Fantastičan pogled na grad u zimskom periodu

Parkovi koji su prelepi i u januaru.

Ono što je takodje bilo pravo uživanje za mene jeste i poseta Kunsthaus-u. On predstavlja muzej moderne umetnosti. Meštani ga često nazivaju prijateljski vanzemaljac zbog svog nevernovatno modernog izgleda. Sagradjen je 2003.god. u znak proslave priznanja koje je Grac dobio povodom proglašenja za "Evropski grad kulture". Sazidan je na desnoj obali Mure, taman na mestu gde je doneo novu živost gradu. Muzej je dočekan sa ogromnom dozom skeptizma, jer se nalazi baš u delu gde je okolina tipično baroknog stila gradnje. Ipak na tom mestu je pre njega podignuta takodje jedna jako neobična gradjevina. Naime, muzej Kunsthaus se naslanja na "Željeznu kuću" odnosno Eisernes Haus, jednu od prvih zgrada od livenog gvoždja u Evropi.
Muzej su kasnije meštani prihvatili sa velikim oduševljenjem jer je pridobijajući finalni izgled postajao sve zanimljiviji i interesantniji. Danas on nema stalnu muzejsku postavu, već se jako često menjaju izložbe u izložbenom prostoru.

Kunsthaus fotografisan sa schlossberg-a

Sam oblik ovog Alien-a, kako ga još nazivaju, ima jako čudan dizajn. Primetićete da ima neke "pipke" i da su svi sem jednog usmereni ka severu. Svaki od njih ima specijalno uvećavajuće staklo te pruža fantastičan pogled na nebo i dovodi svetlost u muzej. Medjutim, baš taj jedan "pipak" usmeren je ka tradicinalnom Uhrturm-u ili satu na Schlossbergu, sto ovom muzeju daje deo tradicionalizma.
Ulaznice za ovaj muzej se kreću od 2-8e zavisnosti od kategorije karte, ali moram da napomenem da ne smete žaliti novac jer su postavke u muzeju uvek jako zanimljive.

Pogled na muzej sa desne obale reke Mur je jako primamljiv. Naime na ovoj izbocini elipsastog oblika, dosetljivi austrijanci su ugradili LED osvetljenje, te tako ako prolazite noću pored Kunsthausa moći ćete da čujete zvuke popularne electro muzike i vidite LED rasvetu u ritmu muzike, nešto slično ekvilajzeru.

Tradicionalni Schlossberg i moderni Kunsthaus, pored Murinsela, spaja i skoronastali most ljubavi. Nešto poput onog u Vrnjačkoj banji. Naime most je jako prometan a prilikom izgradnje Kunsthaus-a su ga ogradili žičanom mrežom samo privremeno. Medjutim kako su ljudi počeli da zaključavaju katance za ogradu mosta, vlasti su odlučile da samo malo učvrste ogradu i ostave i ovu, danas već turističku atrakciju, kao nešto što grad još može da ponudi.

Most ljubavi u Grazu ispod koga protiče reka Mura

Pored svega ovoga, nikako nemojte propustiti priliku da posetite neke od najstarijih katoličkih crkvi u Gracu. Moj prvi ulazak ikada u katločku crkvu bio je baš ovde u Gracu.

Mariahilfer Kirche

Francizekankirhe

Ima ih još mnogo, mnogo, preko 30. Te stoga za one koji veruju u Boga i vole da obidju verska zdanja raznih kultura Grac će biti pravo uživanje.
Pored svega što grad nudi u mojoj januarskoj poseti Gracu odvezao sam se malo dalje od grada, na svega 30Km od Graca ka Mariboru postoji mesto Wildon. Baš tu se nalazi jos jedan Schloss ili dvorac, usko vezan za istoriju Austrije i Graca.
Pre ulaska u Wildon iz pravca Graca ka Mariboru, sa leve strane, postoji WildonerSee. To je malo veštačko jezero sa prelepim travnatim plažama i parkovima koje u vrelim letnjim danima služi za opuštanje meštanima Wildona. Pre tog jezera postoji i SchwartzSee nedaleko od samog Graca ali ga ja tada nisam obišao. WildonerSee je u januaru obično kompletno zaledjen pa u pravom smislu reči podseća na baletnu tačku na ledu "Labudovo jezero" a evo i zašto.

WildonerSee

Sa tog malog jezera se pruža pogled na kupolu dvorca odnosno Schloss-a Wildon

Pogled sa WildonerSee na Schloss Wildon

Schloss Wildon danas služi kao kulturološki objekat za prijem i održavanje raznih svečanosti, koncerta i sl.

Schloss Wildon

Putić od schloss-a do crkve u Wildon-u

Reč autora:

Eto toliko od mene u prvom delu opisa mojih putovanja i poseta Gracu i republici Steirmark. Uskoro stiže nova priča iz aprila 2012e u kojoj Vas čekaju sve ove destinacije i još, tehnički univerziteti na kojima je studirao Nikola Tesla, Herz Jesu Kirhe koja je najveća i najvisočija crkva u Gracu, najelitniji deo grada u kome žive najbogatiji, Schiler platz, deo grada Roseka house, stadion FC Schturm-a iz Graza čije je renoviranje donirao Arnold Schwarzenegger, rodno selo Schwarzeneggera, Thal kao i njegova rodna kuća, muzej, njegov golf teren sa detaljnim fotografijama. Zatim Freizeit park, jezero Thal, crkva od preko milion različitih boja i nijansi sazidana od prirodnih materijala kamen, staklo, drvo i delova zivotinja. Privatne ergele. Noćni život i jos mnogo toga. Ne propustite i sledeću priču o ovom fantastičnom delu Austrije.
Hvala Vam!
Adamović Nikola - Adam

Grčka - Seres i Kavala

Grčka - Seres, Kavala 20.04 - 23.04.2012

Odmor u Seresu :)

               20.04.2012. Posle skoro 12 sati putovanja iz Graca, preko Maribora, Zagreba, Ivanić grada, Šida i Beograda stigao sam u Niš. Stigao sam već vidno umoran ali srećan i zadovoljan jer sam po drugi put tada, kasnije vec treći, u 2012oj godini, posetio po meni najlepši grad Austrije, Grac. O njemu ću vam pricati kasnije jer imam toliko toga da kazem. Bilo je oko 9h ujutru a znao sam da me već večeras, istog dana čeka još dodatnih 600-650Km puta. Malo sam se odmorio i već oko 23h, sa svojim prijateljima i devojkom, krenuo za Pirot, Dimitrovgrad, Sofiju, Seres i konačno Kavalu.

Katlička crkva u Seresu

Pogadjate već, Seres i Kavala su dva prelepa Grčka gradica. U Seres smo stigli oko 9h ujutru jer smo usput stajali i odmarali u Sofiji. Na prvi pogled Seres je jedan tipičan Grčki gradić, uske ulice, prepune parkiranih automobila, isprepletane motoristima koji ne postujući pravila saobraćaja na svojim vespama špartaju gradom. Bilo je jako teško naći slobodan parking, iako se ovde parking mesto ne naplaćuje. Kada smo se konačno parkirali pošli smo u obilazak Seresa, da vidimo sta to ovaj Grčki gradić, usko vezan za srpsku istoriju nudi.

Nacionalna banka

Seres je grad u periferiji Središnja Makedonija na severoistoku Grčke. Smesten je u plodnoj ravnici korita reke Strume koja je dosta daleko od grada, 24Km. Grad ima oko 55 000 stanovnika i zaista bogatu istoriju. Nastao je u VI veku p.n.e. A o istoriji ovog grada mnogo toga možete pročitati i na internetu, ali ono za nas bitno je to da je on bio prestonica Cara Dušana gde je i donešen Dušanov zakonik.

Fontane u centru grada

                                                                  Ono što sigurno trebate posetiti ako se nadjete ovde jeste crkva “Iepos Naos Timiov Stavpov “ nažalost ja ne znam prevod ovih grckih reči, odnosno ime crkve, takodje grad poseduje prelepo uredjen park u samom centru, arheološki muzej u kome je ulaz besplatan… To je ono sto smo mi posetili jer smo se ovde zadržali prvenstveno zbog doručka i malo odmora. 

Arheološki muzej u Seresu

         


 Odatle smo nastavili dalje put Kavale. Prelepi predeli ovog dela Grčke su se smenjivali i mi smo naprosto uživali u njima. Prelepa boja neba, miris mora, sunce, jednosntavno osetiš da si na pravom mestu za odmor i uživanciju.

Kavala na dlanu!

U predgradje Kavale stižemo nakon samo sat-dva vožnje automobilom. Nailazimo na jedan vidikovac i prosto imamo potrebu da opet na trenutak zastanemo radi malo uživanja u predivnom pogledu, napravimo po koju fotografiju i divimo se lepotama Grčke. 
Nakon samo par minuta nastavljamo dalji put, spustamo se strmim ulicama ka moru i centru Kavale. I konačno stižemo. Sam centar Kavale nas je sve ostavio bez daha. Sada znamo zašto za ovaj grad kažu da sa pučine izgleda kao ogromna pamučna pahulja. Kuda god pogledamo smenjuju se nebesko plava boja neba, tamna boja mora i izrazito bele fasade. Dok su naši prijatelji bili okupirani pronalaženjem adekvatnog smeštaja, Tamara, moja devojka, i ja nismo odoleli brilijantnim specijalitetima Grčke kuhinje i odmah smo pronašli restoran na samoj obali mora i poručili specijalitet kuće. Ono što  sigurno morate probati jeste takozvani "Ljubavni gril sa pomfritom" uz neku čašu "Chardonnay-a".

Ljubavni gril sa pomfritom :)

Punih stomaka sa osmehom na licu krenuli smo ka hotelu koji su za sve nas odabrali naši prijatelji Dokman, Dejan i Peca. Hotel Akropolis, koji je ujedno i moja preporuka ukoliko vam smeštaj bude bio potreban ovde, je zaista predivan. Vlasnica hotela, Athina Micropoly, sa kojom smo se nešto kasnije i sprijateljili, nam je pokazala put do naših soba sa prelepim pogledom na luku i more. Tu smo se zadržali na kratko i odmah požurili u dalji obilazak grada, da vidimo šta to Kavala nudi.

Athina i mi. Zadovoljstvo je poznavati Athinu.

Kavala se nalazi na severnoj obali Orfanski zaliv, dela Egejskog mora. Grad se, iako na samo 53m nad. visine, nalazi na brdovitom terenu a središte grada smešteno je na kamenitom poluostrvu Panagija. Iznad grada pružaju se padine planine Lekani. Grad je osnovan od strane naseljenika sa ostrva Paros u VI veku p.n.e. pod imenom Napolis što u prevodu znači Novi grad. Napolis je postao starorimski grad 168.god p.n.e. ali je zadržao naziv, da bi u vreme Vizantije bio nazvan Hristopolj. I baš iz tog vremena i potiče gradska tvrdjava koja je ujedno i najviša tačka Kavale. Kavala je dugo bila i pod otomanskim carstvom, 1371-1912. Tokom ovog vremenskog perioda, gradu je najlepši vremenski period bio XVI vek, kada je veliki vezir bio Ibrahim Pasa, poreklom Grk. Tada je Kavala dobila akvadukt koji sada predstavlja turističku atrakciju i pravi je biser Kavale.

Luka u Kavali

Akvadukt iz XVI veka

Mozaik ispred crkve

    

Najuže stepenice kojima sam se peo i malo blesavio

Pošto su brodovi moja velika ljubav, obilazak grada počeli smo od luke. Ne tako velika luka svakodnevno primi jedan do dva turistička broda, te stoga Kavalom svakodnevno prošeta na stotine a možda i hiljade novih turista iz svih delova sveta. Odatle smo dalje nastavili put zidina starog grada Kavale, odnosno kule. Na putu do starog grada naisli smo na prelep i jako lepo očuvan akvadukt koji je Kavala dobila jos u XVI veku. Nedaleko otadle se nalazi i crkva "Iepos Naos Apoy Nikolaoy" nadam se samo da sam ime crkve lepo napisao jer ne znam ni njeno ime, kao ni ime one crkve u Seresu. U crkvu na našu veliku žalost nismo ušli jer je bila zatvorena. Medjutim to nas nije sprečilo da je fotografišemo spolja i da uvidimo nešto jako interesantno u dvorištu te crkve. Ispred crkve je sazidan polukružni zid na kome je uradjen predivan mozaik. Nedaleko odatle nalazi se i jedna od dve dzamije, koliko ih inače ima u Kavali. Crkva je jako lepo dizajnirana i dosta podseća na naše pravoslavne crkve u Srbiji po svom spoljašnjem izgledu. U dzamiju takodje nismo ušli jer je i ona bila zatvorena kao i svi verski objekti ta dva dana koliko smo mi proveli u Kavali. Nastavili smo prolazeći kroz akvadukt da se penjemo do kule i ostataka starog grada. Sam uspon je dosta težak za ljude kojima kondicija nije jača strana te se stoga pripremite. Nama planinarima je ovo bilo kao neko zagrevanje pred uspon. Ono što nam je na putu do kule privuklo pažnju jeste to da je ovaj deo Kavale stanište velikog broja domaćih mačaka koje se ne odazivaju na one karakteristične reči kojima mi u Srbiji dozivamo mačke, mac-mac. :) Došli smo i do kule, sam ulazak na ovaj lokalitet se naplaćuje nekoliko eura. Na samom ulazu se nalazi štand sa bronim suvenirima, razglednicama i sl. Ono što ne smete propustiti ovde jeste to da udjete unutar kule i popnete se do vrha sigurno najužim stepenicama kojima ste se ikad peli. Sam izlazak na vrh kule i najvišu visinsku tačku grada pruža prelep pogled na Kavalu, more, ostrvo Tasos koje se nalazi nedaleko odatle i do koga inače možete doći lokalnim trajektom za nekoliko eura. Inače trajekt iz Kavale saobraća dva-tri puta dnevno i sve informacije o tome možete dobiti na blagajnama unutar luke. Spuštali smo se sa ovih zidina starog grada drugom stranom, suprotnom od one kojom smo došli.  Spustali smo se kombinaciom uskih kaldrmisanih ulica i stepenica i došli do još jedne jako velike crkve i dzamije. 

Pogled na Kavalu sa kule

           Tu se odprilike završio naš prvi dan u Kavali. Drugi dan Tamara, Peca i ja nismo bili raspoloženi da osvajamo vrhove planine Pangeo, dok su se Dokman i Dejan uputili tamo, oko 30Km dalje od Kavale. 

Brčkanje...

          Sutradan, Tamara i ja smo se odlučili za lagan doručak na obali Egejskog mora. Potom smo probali piće koje nikako ne smete propustiti ukoliko boravite u Grčkoj, a to je grčki OUZO ili u prevodu na naš, sprski jezik, UZO. Ovo alkoholno piće jako je slično našoj MASTICI ali ono zanimljivo je da u kombinaciji sa kockicom leda UZO menja boju iz providne u mlečno belu. Kasnije smo dan provodili šetajući plažama Kavale, obilazeći parkove, brčkajuci se u pretoplom moru za ovo doba godine i sl. Nešto kasnije smo ručali u restoranu nadomak našeg hotela i ono što je naša preporuka jesu fantastične špagete Carbonara u kombinaciji sa pršutom i slaninom i fino rashladjenim pićem. Nešto kasnije, popodne, oko 18-19h napustili smo Kavalu. Ono što ja sa sigurnošću mogu da obećam jeste VRATIĆU SE PONOVO! :)

Malo slikanja u parku ;-)

Moja Tamara malo pozira ;))

Reč autora:
Šta reći, fantastično iskustvo, puno toga novog na ovom putovanju, puno toga lepog, zanimljivog, interesantnog. Iako tada nisam osvojio unapred planirano osvajanje vrha planine Pangeo ne znači da to neću uraditi uskoro. Imam tu tradiciju i običaj da na svakom mestu nešto ostavim za drugi put, ovoga puta je to planina. Nadam se da ste uživali i da sam uspeo da vam prenesem makar delić svojih impresija o Seresu i Kavali. A uradiću uskoro i video snimak koji če to na malo drugačiji način da prezentuje.
Hvala
Adamović Nikola